深圳巴士集团举办廉洁从业诗文朗诵比赛（图）

SIG Pro полуаутоматски пишто?

USS Iowa (BB-61) испа?у?е пуну салву са бока брода током маневра у близини острва Ви?екес, Порторико, 1. ?ула 1984.

Шма?сер MP 40.

百度 换掉兰多夫也是因为他单兵内线防守能力不足，对抗偏软。

Ватрена оруж?а су специ?ално про?ектоване и направ?ене справе - направе ко?е великим брзинама испа?у?у, ?едан или више про?ектила, користе?и доби?ену потисну кинетичку енерги?у гаса ослобо?еног у дели?у секунде сагорева?ем експлозива, односно пу?е?а, у метку, односно цеви. Про?ектил може да буде чврст, течан, гасовит или сама енерги?а, и може да буде слободан, као што су меци и арти?ери?ски шрапнели, или зароб?ен, као што ?е случа? са тазерским сондама и харпунима за китове. Средства про?екци?е варира?у у зависности од диза?на, мада су про?ектили обично ?е под утица?ем притиска гаса, произведеног било брзим сагорева?ем пропеланта или компримираним и ускладиштеним механичким средствима, ко?а делу?у на про?ектил унутар отворене цеви попут клипа. Затворени гас убрзава покретни про?ектил дуж цеви, да?у?и дово?ну брзину да се одржи лет про?ектила након престанка де?ства гаса на кра?у цеви. Алтернативно, може се применити убрзава?е генериса?ем електромагнетног по?а, у ком случа?у цев ни?е неопходна, ве? се користи во?ица. Ако се притисак гаса оствари путем механичке компреси?е гаса уместо путем сагорева?а хеми?ског пропеланта, онда ?е технички оруж?е ваздушна пушка, а не ватрено оруж?е.

Први уре?а?и ко?и су идентификовани као оруж?е по?авили су се у Кини око 1000. године, кад су цеви од бамбуса ко?е су садржале барут и про?ектиле од оловне сачме биле постав?ене на коп?а у виду портабилних персоналних ватрених копа?а,, ко?а су касни?е кориштена као оруж?а за изазива?е шока са високим учинком у опсади Деана 1132. године. У 13. веку Кинези су изумели ручни топ у виду металне цеви, ко?и се према миш?е?у многих сматра истинском претечом свог ватреног оруж?а. Ова технологи?а се постепено до 12. века проширила кроз остатак источне Ази?а, ?ужне Ази?е и Сред?ег истока, а доспела ?е у Европу током 13. века. Стари?а ватрена оруж?а су типично користила црни барут као пропелант, док модерна оруж?а користе бездимни барут или друге пропеланте. Ве?ина модерног ватреног оруж?а (са знача?ним изузетком сачмарица са глатком цеви) има жлебасте бареле ради дава?а ротаци?е про?ектилу чиме се побо?шава стабилност лета.

Модерна ватрена оруж?а се могу описати по ?иховом калибру (т?. ?иховом пречнику отвора; он се да?е у милиметрима или инчима, нпр. 7.5 mm, .357 in.) или у случа?у сачмарица по ?иховом ге??у (нпр. 12 ga.); по типу делова?а ко?и се користи (затварач, полуга, ви?ак, пумпа, револвер, полуаутоматски, аутоматски итд.) за?едно са уобича?еним начином рукова?а (ручно или механичко постав?а?е). Да?а класификаци?а може да узима у обзир тип употреб?ене цеви (уж?еб?ива?а) и дужину цеви (24 инча), као и механизам пуца?а (нпр. фити?ача, колашица, креме?ача, капислара) примарну намену диза?на (нпр. ловачка пушка), или широко прихва?ено име одре?ене вари?аци?е (нпр. Гетлингов топ).

Стрелци усмерава?у ватрено оруж?е на сво?е ци?еве помо?у координаци?е ока и руке, користе?и било механичке нишане или дурбине. Распон прецизних погодака пишто?а обично не прелази 110 yd (100 m), док су пушке прецизне до 500 m користе?и механичке нишане, или на дужим опсезима користе?и оптичка помагала (меци могу да буду опасни или смртоносни изван ?иховог прецизног опсега; минимална сигурносна уда?еност ?е много ве?а од наведеног опсега). Наменски направ?ене сна?перске пушке и противматери?алне пушке су прецизне на опсезима од више од 2000 m.

Истори?а ватреног оруж?а

Ручни топ из кинеске династи?е ?уан (1271-1368)

Западно европски топ, 1380

Приказ мушкетира (1608)

Велики османли?ски топ из 15. века

У послед?им вековима, ватрено оруж?е ?е постало оруж?е ко?е ?е у на?чеш?о? употреби. Масовно су почели да га употреб?ава?у Хусити у Хуситским ратовима. Савремено ратова?е се од ренесансе осла?а на оваква оруж?а, ко?а су имала велики утица? на експанзи?у и истори?у западне цивилизаци?е. Ватрено оруж?е ?е на многе начине променило во?е?е ратова у многим видовима.

Код истори?ског ватреног оруж?а ?е уобича?ено употреб?аван про?ектил у облику кугле. Савремено ватрено оруж?е употреб?ава увек огивални облик про?ектила, где врх има шпицасти облик код оруж?а дуге цеви, док ?е код оруж?а кратке цеви про?ектил у виду параболе, кугле или конуса односно купе док зад?а страна има облик облице ко?а се понекад и сужава ка зад?о? страни. Топовске гранате су сличног облика, али по правилу садрже експлозивно пу?е?е.

Први уре?а? идентификован као ватрено оруж?е, бамбусова цев ко?а ?е користила барут за отпушта?е коп?а, по?авила се у Кини око 1000.те године. Кинези су претходно измислили барут у 9. веку.

?едан рани тип ватреног оруж?а (портабилна пушка) ?е ватрено коп?е, што ?е цев напу?ена црним барутом причврш?ена на кра? коп?а. Она се користила као пламенобацач; шрапнел ?е понекад став?ан у цев тако да би излетао за?едно са пламеном. На?рани?и приказ барутног оруж?а ?е илустраци?а ватреног коп?а из средине 10. века на свилено? застави из Дуенхуанга. Де'ан Шоу?енг Лу, ?едан запис опсаде Де'ана из 1132. године, сведочи да су Сунг снаге користиле ватрена коп?а против ?ур?и?а.

Временом ?е пропорци?а шалитре у пропеланту пове?ана да би се максимизовала експлозивна снага. Ради примене те експлозивне снага, папир и бамбус од ко?их су ватрена коп?а оригинално била направ?ена су били заме?ени металом. Исто тако ?е шрапнел заме?ен про?ектилима чи?а величина и облик су такви да су потпуни?е попу?авали цев. С тим су остварене три основне карактеристике ватреног оруж?а: цев направ?ена од метала, барут са високим садржа?ем нитрата, и про?ектил ко?и у потпуности затвара отвор цеви тако да се потпуни?е искориштава ослобо?ена енерги?а пропеланта.

?една теори?а о томе како ?е барут донет у Европу ?е да ?е пренет дуж пута свиле кроз Блиски исток; ?една друга ?е да ?е доспео у Европу током Монголске инвази?е у прво? половини 13. века. Енглески државни рекорди садрже ?рибалдис“, тип топа из 1340-их, и опсадне топове ко?е су Енглези користили у опсади Калеа 1346. године. На?рани?е преживело ватрено оруж?е у Европи ?е прона?ено Отепу у Естони?и и датира из 1396. године.

У касном 14. веку у Европи, ма?а и лакше преносива ручна ватрена оруж?а су разви?ена, чиме су створени први облици личног ватреног оруж?а. У касном 15. веку Отоманско царство ?е користило ватрено оруж?е у сво?о? редовно? пешади?и.

Прво успешно ватрено оруж?е брзе па?бе ?е била Гатлингова пушка, ко?и ?е изумео Ричард Гатлинг. ?у су користиле снаге Уни?е током Америчког гра?анског рата 1860-их.

Први аутоматски пишто? (потпуно аутоматско ватрено оруж?е ко?е користи пишто?ске шаржере) за личну употребу ?е био MP18.1. Изумите? овог оруж?а ?е Теодор Бергман. Уведен ?е у употребу 1918. године у немачко? арми?и током Првог светског рата, као примарно оруж?е ?уришних трупа (нападних ?единица специ?ализованих за рововску борбу).

Прву аутоматску пушка су увели Немци у Другом светском рату, под називом -StG44}-. То ?е било прво ватрено оруж?е ко?е премош?у?е ?аз изме?у далеко-дометних пушака, митра?еза, и кратко-дометних аутоматских пишто?а. Од средине 20. века ватрено оруж?е ко?е испа?у?е снопове енерги?е уместо чврстих про?ектила ?е разви?ено, као и оруж?е ко?е ни?е базирано на употреби барута.

Врсте ватреног оруж?а

Класично ватрено оруж?е

Проналазак класичног ватреног оруж?а датира из XIII века. Класично ватрено оруж?е користи класичне експлозивне матери?е - барут, чи?им се сагори?ева?ем у ци?еви односно чаури, хеми?ска енерги?а претвара у кинетичку енерги?у гаса ко?а потиску?е про?ектил великим брзинама.

Аркебуза ?е ?едно од првих ручно изра?ених примерака ватреног оруж?а, а археолози сматра?у да ?ена по?ава датира из 14 века. Настала ?е као замена за самострел, али ?е због сво?е тежине од преко 5 kg и дужине око 2 метра била изузетно непрактична за кориш?е?е ?ер ?е морала да се користи осло?ена на металну потпору што ?е онемогу?авало помера?е во?ника током битке. Имала ?е дрвени кундак и металну цев, а домет ?о? ?е био 200 - 250 корака.

Мушкета наста?е у 16. веку као замена за аркебузу и биле су много лакше и самим тим омогу?авале су во?нику да се кре?е. Мана им ?е била што су се ?ако споро пуниле и што су биле доста непрецизне на да?ину од 100 m. Прве мускете за испа?ива?е су користиле механизам испа?ива?а помо?у фити?а.

Топ ?е ?едно од ретких оруж?а ко?е се са напретком цивилизаци?е унапре?ивало и ко?е се и дан данас користи. Ово оруж?е глатке цеви испочетка ?е имало веома мали домет и углавном се користило приликом опсада за разби?а?е бедема. Данас се топови користе у скоро свим родовима во?ске, напретком технологи?е пове?ан им ?е домет, калибар, као и покрет?ивост.

Пишто? се као посебно оруж?е развио из пушке кра?ем 15 века, а разликовало се од ?е по дужини цеви, тежини и домету, а на?чеш?е се користио за самоодбрану.

Пушка ?е вероватно оруж?е ко?е ?е претрпело на?више измена кроз истори?у, а ипак се користи и данас, иако ре?е за ратова?е ве? све чеш?е за лов.

Ловачко оруж?е

• Ловачки карабини (изолучене цеви - кугларе)
• Ловачке пушке ?сачмарице“ (неизолучене цеви - сачмарице)
• Комбиноване пушке са дви?е или више ци?еви са комбинаци?ом кугле и сачме

Полици?ско оруж?е

• Сачмарица-пумпарица (неизолучене цеви - сачмаре)

Ракетно оруж?е

Проналазак ракетног оруж?а датира из 20. века. Ракетно оруж?е користи ракетно гориво чи?им се сагори?ева?ем у ракетном мотору хеми?ска енерги?а претвара у кинетичку енерги?у млаза гасова, ко?и по законима физике, излазе?и великом брзином кроз отвор мотора разви?а?у реактивну силу за покрета?е про?ектила.

?ош ?една подела ватреног оруж?а

• Арти?ери?ско ору?е
• Стре?ачко оруж?е

Опасности по здрав?е

Види ?ош: Устрелина и Безбедност пишто?а

Напади ватреним оруж?ем су глобално резултирали у 173.000 смртних случа?а у 2015. години, у односу на 128.000 погинулих 1990. године. Додатно, било ?е глобалне 32.000 ненамерних смртних случа?ева узрокованих ватреним оруж?ем 2015. године. Године 2017, било ?е 15.613 смртна случа?а узрокована ватреним оруж?ем у С?еди?еним Државама. Додатно, дошло ?е до 61.599 инцидента везана за употребу ватреног оруж?а у САД у 2017. Преко 50% самоубистава у С?еди?еним Државама су самоубиства ватреним оруж?ем. Више од 60% смртних случа?а изазваних ватреним оруж?ем у С?еди?еним Дружавама су самоубиства. Ватрена оруж?а су други воде?и механизам изазива?а смртоносних повреда, након несре?а узрокованих употребом моторних возила. Да би се спречиле неже?ене повреде, обука о безбедности оруж?а ук?учу?е образова?е о правилном складиште?у ватреног оруж?а и начину рукова?а оруж?ем.

Литература

• Chartrand, Rene (2013). French Musketeer 1622-1775. Osprey Publishing. стр. 8, 15. ISBN 9781780968612. 
• Fadala, Sam (2006). The Complete Blackpowder Handbook. Iola, Wisconsin: Gun Digest Books. стр. 159—161. ISBN 978-0-89689-390-0. 
• Greeley, Horace; Case, Leon (1872). The Great Industries of the United States. J.B. Burr & Hyde. стр. 944. ISBN 978-1-85506-627-4. 
• Kinard, Jeff (2003). Pistols: An Illustrated History of Their Impact. ABC-CLIO. стр. 37. ISBN 978-1-85109-470-7. 
• Joseph, Vinnie (2012). Encyclopedia of solid fuels. Delhi: White Word Publications. ISBN 9781283505086. 
• Chase, Kenneth (2003). Firearms: A Global History to 1700. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-82274-9. 
• Cole, Suzanne N. (2017). Association of Firearm Instructors Glossary of Firearm Terms: 2017-2018 Edition. United States: The Association of Firearm Instructors. ISBN 978-0-9982150-3-7. 
• Crosby, Alfred W. (2002). Throwing Fire: Projectile Technology Through History. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-79158-8. 
• Herbst, Judith (2005). The History of Weapons. Lerner Publications. стр. 8. ISBN 978-0-8225-3805-9. 
• Needham, Joseph (1986). Science & Civilisation in China. 7 The Gunpowder Epic. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-30358-3. 
• Nicolle, David (2000). Crécy 1346: Triumph of the longbow. Osprey Publishing. ISBN 978-1-85532-966-9. 
• Selin, Helaine (1997). Encyclopaedia of the History of Science, Technology, and Medicine in Non-Western Cultures. Springer. стр. 389. ISBN 978-0-7923-4066-9. Приступ?ено 30. 7. 2013. 
• Група аутора, Енциклопеди?а Британика, Политика, Београд. 2005.
• Група аутора, Мала енциклопеди?а Просвета, Просвета, тре?е изда?е. . Београд. 1978. 
• Група аутора, Социолошки лексикон, Савремена администраци?а. . Београд. 1982. 
• Kelly, Jack (2004). Gunpowder: Alchemy, Bombards, and Pyrotechnics: The History of the Explosive That Changed the World. New York: Basic Books. ISBN 978-0-7867-3900-4. 
• Lee, R. Geoffrey (1981). Introduction to Battlefield Weapons Systems and Technology. Oxford: Brassey's Defence Publishers. ISBN 978-0-08-027043-2. 
• Mahoney, P. F., Ryan, J., Brooks, A. J., Schwab, C. W. (2004), Ballistic Trauma – A practical guide CS1 одржава?е: Вишеструка имена: списак аутора (веза) 2nd ed. Springer:Leonard Cheshire
• Krug E. E., ed. World Report on Violence and Health. Geneva: World Health Organization; 2002.
• World Health Organization (WHO). Small arms and global health. Paper prepared for SALW talks. Geneva: July 2001.
• Reeves, Ira L. (1913). The A B C of Rifle, Revolver and Pistol Shooting. Kansas City, MO, USA: Franklin Hudson Publishing Company. 
• Morrison, Gregory Boyce (1991). Cooper, Jeff, ур. The Modern Technique of the Pistol. Paulden, Arizona, USA: Gunsite Press. ISBN 978-0-9621342-3-4. LCCN 91072644. 
• RCMP-GRC (2008). Canadian Firearms Safety Course (4th изд.). Royal Canadian Mounted Police. стр. 87–90. ISBN 978-0-660-19826-2. 
• GAO (1991). Accidental Shootings: Many Deaths and Injuries Caused by Firearms Could Be Prevented. стр. 35. ISBN 9781568065533. 
• Campbell, John (1985). Naval Weapons of World War Two. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-459-2. 
• Davis, Tenney L. (1943). The Chemistry of Powder & Explosives (Angriff Press [1992] изд.). John Wiley & Sons Inc. ISBN 978-0-913022-00-9. 
• Davis William C., Jr. (1981). Handloading. National Rifle Association of America. ISBN 978-0-935998-34-4. 
• Fairfield, A. P. (1921). Naval Ordnance. Lord Baltimore Press. 
• Hatcher, Julian S. & Barr, Al (1951). Handloading. Hennage Lithograph Company. 
• Matunas, E. A. (1978). Winchester-Western Ball Powder Loading Data. Olin Corporation. 
• Wolfe, Dave (1982). Propellant Profiles Volume 1. Wolfe Publishing Company. ISBN 978-0-935632-10-1. 

Спо?аш?е везе

• The history of firearms
• LearnAboutGuns.com
• Enemy Forces - Firearms
• World Guns Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (4. децембар 2016)
• GunProof
• LOK-IT-UP
• A Review of Gun Safety Technologies
• NRA Gun Safety Rules Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (4. децембар 2012)
• Project ChildSafe