预计2019年国内上市 斯柯达VISION E概念车首发
????? ???????? Мамелучки султанат | |||
---|---|---|---|
Застава
| |||
![]() Територи?а Султаната око 1279. године | |||
Географи?а | |||
Континент | Африка, Ази?а | ||
Реги?а | Египат, Левант, Хи?аз | ||
Главни град | Каиро | ||
Друштво | |||
Службени ?език | Арапски, Турски, Черкески | ||
Религи?а | Сунизам | ||
Политика | |||
Облик државе | Монархи?а | ||
— султан | Е?бак | ||
Ба?барс | |||
Баркук | |||
Истори?а | |||
Посто?а?е | |||
— Оснива?е | 1250. | ||
— Укида?е | 1517. | ||
— Статус | Бивша држава | ||
Дога?а?и | |||
— Оснива?е | 2. ма? 1250. | ||
— Пад | 22. ?ануар 1517. | ||
Зем?е претходнице и наследнице Мамелучког султаната | |||
Претходнице: | Наследнице: | ||
![]() |
![]() |
Мамелучки султанат (арап. ????? ?????????, тур. Memlük Sultanl???) била ?е сред?овековна држава ко?а се простирала на територи?ама данаш?ег Египта, Леванта и Хи?аза. Престоница ?е био град Каиро. Султанат ?е основао Из ел Дин Е?бак формира?у?и Бахри династи?у 1250. године. Држава ?е посто?ала до 1517. године када ?е осво?ена од стране Селима I и прик?учена Османском царству.[1]
Држава
[уреди | уреди извор]Египат ?е у време Мамелука доживео велики успон. Држава се шири на све стране. Мамелуци су осво?или Сири?у и Араби?у ко?е су изгуб?ене у време послед?их А?убида. Успешно су ратовали против ?ермена, а сво?о? власти потчинили су и асасине, Бербере и Нуби?це. На?ве?и успеси Мамелука односе се на борбе са Монголима. Након пада Багдада 1258. године, Египат ?е постао средиште исламског света. На врхунцу мо?и (време владавине Бахрита), Мамелучки султанат обухватао ?е територи?е од Либи?ске пусти?е и Барке на западу до Еуфрата на истоку и од Средоземног мора и Тороса на северу до араби?ске степе на ?угу. Египту су припадале и Мека и Медина.[2]
Битно сво?ство мамелучке државе ?есте владавина во?ничке касте ко?а живи од ренте са феудалних има?а. У периоду Бахрита било ?е неколико покуша?а државног удара ко?и су завршавани неуспехом. Поред султана, на?вишу власт у држави имао ?е Државни савет. Чинили су га: заменик султана, командант во?ске, министар рата и председник Савета, као на?виши цивилни чиновник. Зем?а ?е била поде?ена на 24 провинци?е (12 у Египту и 12 у Сири?и). На челу провинци?а ста?ао ?е гувернер. Гувернере ?е бирао султан из редова високих емира. Све високе положа?е у зем?и попу?авали су иск?учиво Мамелуци. За сво? успон, Мамелуци могу захвалити и принципу обнав?а?а ко?и се огледа у немогу?ности насле?ива?а високих положа?а и стално? набавци нових робова из ?ужне Руси?е, области око Кавказа.[3]
Во?ска
[уреди | уреди извор]Во?ска Мамелучког султаната састо?ала се од Мамелука у гарди султана, у ?единицама емира и бивших султана и од на?амничких во?ски ко?е су сачи?авали Егип?ани пла?ани у новцу и има?има. Одлуку о рату доносио ?е Државни савет. Во?ска ?е де?ена на ?единице од 1000, 100, 10 и 5 во?ника. На челу во?них ?единица налазили су се емири. Емире са 100 во?ника именовао ?е султан, а остале гувернери провинци?а. Основа во?не мо?и била ?е ко?ица чи?и су припадници били иск?учиво Мамелуци.[4]
Истори?а
[уреди | уреди извор]Ова? чланак ?е део сери?е о истори?и Египта |
Истори?а Египта |
---|
![]() |
Бахри династи?а
[уреди | уреди извор]
А?убидски султан Е?уб умире 1249. године током Седмог крсташког рата. Власт преузима ?егова удовица, Ша?ар ал Дур, у ишчекива?у сина Тураншаха да се врати из ратова?а у Месопотами?и. Е?убов во?сково?а Е?бак одбио ?е крсташке нападе. Због тога ?е тражио ве?и удео у власти од Тураншаха. Када ?е ?егов захтев одби?ен, Е?бак ?е сковао заверу и убио Тураншаха (1250. године). Потом се прогласио за султана. Е?бак ?е оснивач нове династи?е — Бахри. Владао ?е до 1257. године.[5]
Након Е?бакове смрти, власт преузима намесник Кутуз ко?и ?е, као регент над Е?баковим малолетним сином Нур ад Дин Али?ем, владао до 1260. године. Након заузе?а Багдада и униште?ем Абасидског калифата, Монголи напада?у Египат. Ме?утим, у бици код А?н ?алута доживели су велики пораз од во?сково?е Ба?барса. Ба?барс потом уби?а Кутуза и преузима власт. Познат ?е по ратовима ко?е ?е водио против ?ерусалимског кра?евства. Године 1268. осво?ио ?е кнежевину Антиохи?у. Умро ?е 1277. године. Грофови?у Триполи осво?ио ?е султан Калавун, а ?егов наследник Ел Ашраф Халил ?е осво?ио крсташку престоницу Акру 1291. године. Пад Акре означио ?е кра? крсташких ратова. Хриш?ани су се повукли из Свете зем?е.[6]
Године 1303. Егип?ани односе ?ош ?едну победу над Монголима. Египатски султан потом ступа у при?ате?ски однос са монголским каном ко?и прелази на ислам. Епидеми?а куге ко?а ?е кра?ем прве половине 14. века погодила Египат и Левант, знатно ?е ослабила државу. Године 1377. у Сири?и изби?а устанак ко?и се шири и на Египат. Године 1382. Баркук се проглашава новим султаном. Баркук ?е оснивач династи?е Бур?и.
Бур?и династи?а
[уреди | уреди извор]Баркук ?е владао до сво?е смрти, 1399. године. Склопио ?е савез са турским султаном Ба?азитом против монголског осва?ача Тамерлана. Тамерлан осва?а египатску Сири?у, али ?е она поново прик?учена Египту 1412. године. Бро?не побуне присилиле су египатског султана да се убрзо одрекне ове територи?е. Турски султан Мехмед II, осва?ач Цариграда, био ?е у при?ате?ским односима са египатским султаном. Сукоби изме?у два султаната изби?а?у средином друге половине 15. века око кнежевине Караман.
Египат ?е пружао помо? муслиманима у Шпани?и улазе?и у рат са хриш?анским државама. Године 1515. отпочео ?е нови рат са Османским царством. Он ?е завршен губитком независности Мамелучког султаната. Османски султан Селим I осва?а Каиро 20. ?ануара 1517. године. Од Египта ?е образован Египатски е?алет. Многи мамелучки емири задржали су сво?е позици?е. Ме?утим, сада су били вазали цариградског султана.
Види ?ош
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Во?на енциклопеди?а, том 5 (251-2)
- A. Allouche: Mamluk Econmoics : A Study and Translation of Al-Maqrizi's Ighathat. Salt Lake City, 1994
- R. Amitai-Preiss: Mongols and Mamluks: The Mamluk-Ilkhanid War 1260-1281. Cambridge, 1995
- D. Ayalon: The Mamluk Military Society. London, 1979
- James Waterson - The Mamluks (History Today March 2006)
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор] Меди?и везани за чланак Мамелучки султанат на Викимеди?ино? остави