什么人不能吃人参

За друга значе?а, погледа?те страницу Преступна година (вишезначна одредница).

百度 《宗教事务条例》的出来是恰到好处。

Преступна година ?е година ко?а има 366 дана, за разлику од осталих година ко?е има?у 365 дана. Разлог томе ?е ускла?ива?е календарске године са астрономском годином, да не би с временом Нова година пала у лето, а грож?е дозревало у децембру или ?ануару. Тако месец фебруар, ко?и иначе има 28 дана, у преступно? години има 29 дана.

Године ко?е нису преступне се зову просте године. Преступна ?е свака 4. година, сем у случа?у да ?е де?ива са 100 а ни?е са 400. Циклус грегори?анског календара тра?е 400 година, те се након тога распоред датума понав?а. Дакле године 1800, 1900. и 2100. нису преступне, док 1600, 2000. и 2400. ?есу (све ово се односи на грегори?ански календар).

Термин преступна година вероватно потиче од чи?енице да фиксни датум у грегори?анском календару обично напреду?е ?едан дан у неде?и из ?едне године у другу, али дан у неде?и у 12 месеци након преступног дана (од 1. марта до 28. фебруар наредне године) напредова?е два дана због додатног дана, прескачу?и тако ?едан дан у неде?и. На пример, Божи? (25. децембар) падао ?е на петак 2020, суботу 2021, неде?у 2022. и би?е у понеде?ак 2023. године, али ?е онда прескочити уторак да би пао у среду 2024. године.

?ули?ански календар

Дана 1. ?ануара 45. п. н. е, ?ули?е Цезар ?е едиктом реформисао истори?ски римски календар како би га учинио конзистентним са соларним календаром (уместо оног ко?и ни?е био ни строго лунарни ни строго соларни), чиме ?е уклонио потребу за честим интеркалним месецима. ?егово правило за преступне године било ?е ?едноставно: дода?те преступни дан сваке четири године. Ова? алгоритам ?е близак реалности: ?ули?анска година тра?е 365,25 дана, сред?а тропска година око 365,2422 дана. Сходно томе, чак и ова? ?ули?ански календар одступа од ?тачног“ за око три дана сваких 400 година. ?ули?ански календар ?е наставио да се користи неизме?ен око 1600 година све док Католичка црква ни?е постала забринута због све ве?ег одступа?а изме?у мартовске равнодневице и 21. марта, као што ?е об?аш?ено у грегори?анском календару у наставку.

Грегори?ански календар

Слика ко?а показу?е ко?е године века су преступне године у грегори?анском календару

У грегори?анском календару, стандардном календару у ве?ини света, скоро свака четврта година ?е преступна година. У свако? преступно? години, месец фебруар има 29 дана уместо 28. Додава?ем ?едног додатног дана у календар сваке четири године компензу?е се чи?еница да ?е период од 365 дана кра?и од тропске године за скоро 6 сати. Ме?утим, ова исправка ?е претерана и грегори?анска реформа ?е модификовала шему преступних година ?ули?анског календара на следе?и начин:

Свака година ко?а ?е тачно де?ива са четири ?е преступна, осим година ко?е су тачно де?иве са 100, али ове вековне године су преступне ако су тачно де?иве са 400. На пример, године 1700, 1800 и 1900 су нису преступне године, док 1600. и 2000. године ?есу.

Док ?е ?ули?анска календарска година погрешно сумирала тропску годину на Зем?и као 365,25 дана, грегори?ански календар чини ове изузетке да прате календарску годину од 365,2425 дана. Ово више личи на сред?у тропску годину од 365,2422 дана. Током периода од четири века, акумулирана грешка додава?а преступног дана сваке четири године износи око три додатна дана. Грегори?ански календар стога изостав?а три преступна дана сваких 400 година, што ?е дужина ?еговог преступног циклуса. Ово се ради тако што се изостави 29. фебруар у годинама од три века (умношци од 100) ко?е нису умношци од 400. Године 2000. и 2400. су преступне године, али не и 1700, 1800, 1900, 2100, 2200 и 2300. По овом правилу, цео преступни циклус ?е 400 година што укупно има 146.097 дана, а просечан бро? дана у години ?е 365 + ¹?₄ ? ¹?₁₀₀ + ¹?₄₀₀ = 365 + ⁹⁷?₄₀₀  = 365.2425. (Ово правило би се могло применити на године пре грегори?анске реформе да би се направио пролептични грегори?ански календар, иако се резултат не би поклапао ни са ?едним истори?ским записом.)

Ова? графикон приказу?е вари?аци?е у датуму и времену ?унског солстици?а због не?еднако распоре?ених правила ?преступног дана“.

Грегори?ански календар ?е осмиш?ен тако да одржава проле?ну равнодневицу на или близу 21. марта, тако да датум Ускрса (ко?и се слави у неде?у после црквеног пуног месеца ко?a пада на или после 21. марта) оста?е близак проле?но? равнодневици. Оде?ак ?прецизност“ у чланку ?грегори?ански календар“ говори о томе колико добро грегори?ански календар постиже ова? ци? диза?на и колико ?е приближан тропско? години.

Преступни дан у ?ули?анском и грегори?анском календару

Главни чланци: 29. фебруар и Бисекс

Шведски ?епни календар из 2008. са 29. фебруаром

Раноримска пракса

Рани римски календар ?е био лунисоларни календар ко?и се састо?ао од 12 месеци, укупно 355 дана. Поред тога, 27- или 28-дневни интеркаларни месец, Mensis Intercalaris, понекад се уносио у фебруар, првог или другог дана након Terminalia a. d. VII Kal. Mar., (23. фебруар), да се поново синхронизу?у лунарни и соларни циклуси. Преостали дани фебруара су одбачени. Ова? интеркаларни месец, назван Intercalaris или Mercedonius, садржао ?е 27 дана. Верски празници ко?и су се обично обележавали послед?их пет дана фебруара померени су на послед?их пет дана Интеркалариса. Лунисоларни календар су децемвири напустили око 450. године пре нове ере, и ставили су употребу римски републикански календар, ко?и се користио до 46. пре нове ере. Дани ових календара су одбро?авани (ук?учиво) до следе?ег именованог дана, тако да ?е 24. фебруар био ante diem sextum Kalendas Martias [?шести дан пре мартовских календа“] често скра?ено a. d. VI Kal. Mart. Рим?ани су рачунали дане инклузивно у сво?им календарима, тако да ?е то заправо био пети дан пре 1. марта када се рачуна на савремени иск?учиви начин (т?. не ук?учу?е ни почетни и завршни дан). Пошто су ефективно додата само 22 или 23 дана, а не пун месец, календи и идеи римског републиканског календара више нису били повезани са младим месецом и пуним месецом.

?ули?анска реформа

У Цезаровом ревидираном календару посто?ао ?е само ?едан интеркаларни дан – ко?и се данас зове преступни дан – ко?и се уноси сваке четврте године и то ?е тако?е учи?ено након 23. фебруара. Да би се направио интеркаларни дан, посто?е?и ante diem sextum Kalendas Martias ([шести дан пре Kalends (први дан) марта], 24. фебруара) ?е удвостручен, чиме се доби?а ante diem bis sextum Kalendas Martias [други шести дан пре Kalends (први дан) марта]. Ова? bis sextum [?двапут шести“] ?е преведен као ?бисекстил“: ?бисекстилни дан“ ?е преступни дан, а ?бисекстилна година“ ?е година ко?а ук?учу?е преступни дан. Ова? други случа? шестог дана пре мартовских календа убачен ?е у календаре изме?у 'нормалног' петог и шестог дана. По правно? фикци?и, Рим?ани су третирали и први ?шести дан“ и додатни ?шести дан“ пре мартовских Календа као ?едан дан. Тако би дете ро?ено било ко?ег од тих дана у преступно? години имало сво? први ро?ендан следе?ег шестог дана пре мартовских календа. У преступно? години у оригиналном ?ули?анском календару заиста су посто?ала два дана, оба са бро?евима 24. фебруар. Ова пракса се наставила ?ош петнаест до седамнаест векова, чак и након што ?е ве?ина зема?а усво?ила грегори?ански календар.

У Енглеско?, црква и гра?анско друштво наставили су римску праксу да се преступни дан ?едноставно ни?е рачунао тако да се преступна година рачунала само као 365 дана. Статут Хенри?а III из 1236. године Statute De Anno et Die Bissextili наложио ?е суди?ама да третира?у преступни дан и дан рани?е као ?едан дан. Практична примена правила ?е не?асна. Сматрало се да ?е на снази у време познатог адвоката сер Едварда Кока (1552-1634) ?ер он то цитира у сво?им Институтима закона Енглеске. Ме?утим, Кок само цитира акт у кратком преводу и не да?е практичне примере.

' ... и (б) статутом de anno bissextili, предви?ено ?е, quod computentur dies ille excrescens et dies proxime pr?cedens pro unico dii, тако да се у рачуна?у та? израсли дан не рачуна.'

29. фебруар

Замена (до 29. фебруара) непри?атне праксе да два дана има?у исти датум изгледа да ?е еволуирала обича?има и праксом, а етимолошко порекло термина ?бисекстил“ изгледа да ?е изгуб?ено. У Енглеско? током петнаестог века, ?29 фебруар“ се све чеш?е по?ав?у?е у правним документима – иако су записи о раду До?ег дома Енглеске наставили да користе стари систем све до средине шеснаестог века. Тек након усва?а?а Закона о календару (новог стила) из 1750. 29. фебруар ?е званично признат у британском закону.

Имплементаци?а

Разне имплементаци?е ове функци?е су могу?е на посто?е?им програмским ?езицима. Нпр. C-функци?а, ко?а вра?а 1 уколико ?е година преступна, а иначе 0, би гласила:

int prestupna(int godina)
{
  return
    !(godina & 3)          // бро? године де?ив са 4?
    &&
    (
      godina % 100         // бро? године ни?е де?ив са 100?
      || !(godina/100 & 3) // бро? године де?ив са 400?
    );
}

У Pascal-у функци?а за одре?ива?е преступне године изгледа на следе?и начин:

Function Prestupna (Godina : Integer) : Boolean;
Begin
   If ((Godina mod 400=0) or 
      ((Godina mod 100<>0) and (Godina mod 4=0))) Then Prestupna:=TRUE
                                                  Else Prestupna:=FALSE;
End;

У Javascript-у функци?а за одре?ива?е преступне године изгледа на следе?и начин:

var godina = prompt("unesite godinu");

if (godina % 400 === 0) {
    alert("godina je prestupna");
} else if (godina % 100 !== 0 && godina % 4 === 0) {
    alert("godina je prestupna");
}
else {
    alert("godina nije prestupna");
}

Литература

• Cheney, Christopher Robert, ур. (2000). A Handbook of Dates for students of British History. Revised by Michael Jones. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521778459. 
• Pollard, A F (1940). ?New Year's Day and Leap Year in English History”. The English Historical Review. 55 (218 (April 1940)): 177—193. JSTOR 553864. 
• ?Introduction to Calendars”. United States Naval Observatory. n.d. Приступ?ено 9. 5. 2022. ?Every year that is exactly divisible by four is a leap year, except for years that are exactly divisible by 100, but these centurial years are leap years if they are exactly divisible by 400. For example, the years 1700, 1800, and 1900 are not leap years, but the year 2000 is.” CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• ?IERS science background”. Frankfurt am Main: IERS. 2013. Архивирано из оригинала 29. 8. 2016. г. Приступ?ено 6. 8. 2016. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Gambis, Danie (5. 1. 2015). ?Bulletin C 49”. Paris: IERS. Архивирано из оригинала 30. 5. 2015. г. Приступ?ено 5. 1. 2015. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• James Vincent (7. 1. 2015). ?2015 is getting an extra second and that's a bit of a problem for the internet”. The Verge. Архивирано из оригинала 17. 3. 2017. г. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Ptolemy; G. J. Toomer (1998). Ptolemy's Alemagest. Toomer, G. J. Princeton, New Jersey: Princeton University Press. стр. 6—7, 23, 211—216. ISBN 978-0-691-00260-6. 
• al-Biruni (1879). The chronology of ancient nations: an English version of the Arabic text of the Athar-ul-Bakiya of Alb?r?n?, or "Vestiges of the Past". Sachau, C. Edward. Oriental Translation Fund of Great Britain & Ireland. стр. 141—149, 158, 408, 410. Архивирано из оригинала 14. 11. 2017. г. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Everett, J. D. (1875). Illustrations of the centimetre-gramme-second (C.G.S.) system of units. Taylor and Francis. стр. 83. 
• Pearce, J. A. (1928). ?The Variability of the Rotation of the Earth”. Journal of the Royal Astronomical Society of Canada. 22: 145—147. Bibcode:1928JRASC..22..145P. 
• Seidelmann, P. Kenneth, ур. (1992). Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac. Mill Valley, California: University Science Books. стр. 79—80. ISBN 0-935702-68-7. Архивирано из оригинала 14. 11. 2017. г. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• ?Leap Seconds”. Time Service Department, United States Naval Observatory. Приступ?ено 19. 11. 2022. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Stephenson, F.R.; Morrison, L.V. (1995). ?Long-term fluctuations in the Earth's rotation: 700 BC to AD 1990”. Philosophical Transactions of the Royal Society of London A. 351 (1695): 165—202. Bibcode:1995RSPTA.351..165S. S2CID 120718607. doi:10.1098/rsta.1995.0028. 
• McCarthy, D D; Hackman, C; Nelson, R A (2008). ?The Physical Basis of the Leap Second” (PDF). Astronomical Journal. 136 (5): 1906—1908. Bibcode:2008AJ....136.1906M. doi:10.1088/0004-6256/136/5/1906?. Архивирано (PDF) из оригинала 12. 3. 2021. г. Приступ?ено 26. 2. 2022. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Jespersen, James; Fitz-Randolph, Jane (1999). From Sundials To Atomic Clocks: Understanding Time and Frequency (PDF). National Institute of Standards and Technology. стр. 109. 
• Blair, Byron E., ур. (ма? 1974), NBS Monograph 140: Time and Frequency: Theory and Fundamentals (PDF), стр. 8 CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• McCarthy, Dennis D.; Seidelmann, P. Kenneth. Time: From Earth Rotation to Atomic Physics (second изд.). ?For provisional limited use, the CCIR in 1966 approved "Stepped Atomic Time," which used the atomic second with frequent 200 ms adjustments made in order to be within 0.1 s of UT2.” 
• Gambis, Daniel (4. 7. 2008). ?Bulletin C 36”. Paris: IERS EOP PC, Observatoire de Paris. Архивирано из оригинала 6. 10. 2009. г. Приступ?ено 18. 4. 2010. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Andrea Thompson (8. 12. 2008). ?2008 Will Be Just a Second Longer”. Live Science. Архивирано из оригинала 12. 12. 2008. г. Приступ?ено 29. 12. 2008. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Ahuja, Anjana (30. 10. 2005). ?Savouring the last leap second in history”. New Straits Times. стр. F10. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Grossman, Wendy M. (1. 11. 2005). ?Wait a Second”. Scientific American. св. 293 бр. 5. стр. 12—13. doi:10.1038/scientificamerican1105-24. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Finkleman, David; et al. (2011). ?The Future of Time: UTC and the Leap Second”. American Scientist. 99 (4): 312—319. arXiv:1106.3141?. doi:10.1511/2011.91.1. 
• Kamp, Poul-Henning (2011). ?The One-Second War”. Communications of the ACM. 54 (5): 44—48. doi:10.1145/1941487.1941505?. 
• McCarthy, Dennis D.; Seidelmann, P. Kenneth (2009). TIME From Earth Rotation to Atomic Physics. Weinheim: Wiley-VCH. ISBN 9783527407804. doi:10.1002/9783527627943. 
• ?Support for the leap second”. Microsoft Support. 4. 10. 2018. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Dan Cuomo (17. 10. 2018). ?Leap Seconds for the IT Pro: What you need to know”. Windows Server - Networking Blog. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Travis Luke (24. 10. 2018). ?Leap Seconds for the AppDev: What you should know”. Windows Server - Networking Blog. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• ?Leap Second Readiness Tips”. www.orolia.com. Orolia. 31. 12. 2018. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Judah Levine (31. 3. 2021). ?Everyday Time and Atomic Time: Part One”. National Institute of Standards and Technology. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Judah Levine (7. 4. 2021). ?Everyday Time and Atomic Time: Part Two”. National Institute of Standards and Technology. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Judah Levine (14. 4. 2021). ?Everyday Time and Atomic Time: Part Three”. National Institute of Standards and Technology. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Judah Levine (21. 4. 2021). ?Everyday Time and Atomic Time: Part Four”. National Institute of Standards and Technology. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Judah Levine (28. 4. 2021). ?Everyday Time and Atomic Time: Part Five”. National Institute of Standards and Technology. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)

Спо?аш?е везе

• Gray, Meghan. ?29 Leap Year”. Numberphile. Brady Haran. Архивирано из оригинала 2025-08-06. г. Приступ?ено 2025-08-06. 
• Famous Leapers
• Leap Day Campaign: Galileo Day
• History Behind Leap Year National Geographic Society
• IERS Bulletins, including Bulletin C (leap second announcements)
• LeapSecond.com – A web site dedicated to precise time and frequency
• NIST FAQ about leap year and leap second
• The leap second: its history and possible future