心病科主要看什么病
Изглед
百度 双方全场命中率极低,但比分咬得很紧。
27. новембар (27.11.) ?е 331. дан године по грегори?анском календару (332. у преступно? години). До кра?а године има ?ош 34 дана.
Дога?а?и
[уреди | уреди извор]новембар | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | ||||
4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
- 1095 — Папа Урбан II ?е на сабору у Клермону позвао европске витезове у Први крсташки рат.
- 1879 — Француска скупштина из Верса?а премештена у Париз.
- 1895 — Шведски фабрикант и проналазач динамита Алфред Нобел написао ?е у Паризу тестамент ко?им ?е велико богатство завештао за разво? науке и к?ижевности и борцима за мир. Нобелова награда доде?у?е се сваке године, почевши од 1901.
- 1912 — Шпани?а установила протекторат над Мароком.
- 1919 — У Не?и?у после Првог светског рата Бугарска потписала споразум ко?им ?е Добру?а припала Румуни?и, источна Траки?а Грчко?, а градови Димитровград, Босилеград и Струмица Кра?евству Срба, Хрвата и Словенаца.
- 1926 — Ахмед Бен Зогу потписао у Тирани уговор са Итали?ом ко?им ?е Албани?а став?ена под итали?ански протекторат.
- 1940 — У Румуни?и профашистичка "Гвоздена гарда" убила више од 60 сарадника избеглог кра?а Карола II, ме?у ко?има бившег преми?ера Николаеа ?оргу.
- 1940 — Немачка у Другом светском рату анектирала француску покра?ину Лорену.
- 1941 — Послед?е итали?анске ?единице предале се савезничким снагама у твр?ави Гондер у Етиопи?и. Савезници заробили 23.000 итали?анских во?ника.
- 1942 — Французи у Другом светском рату потопили ве?и део ратне флоте у тулонско? луци како би спречили да бродови падну у руке Немцима, ко?и су управо ушли у Тулон.
- 1968 — Припадници ?угословенске во?ске и полици?е угушили масовне демонстраци?е Албанаца на Косову и Метохи?и на ко?има ?е захтевано да та покра?ина Срби?е доби?е статус републике. Демонстраци?е одржане на Дан заставе, државног празника Албани?е.
- 1970 — Другог дана свог путова?а по зем?ама Ази?е и Океани?е, прерушени колумби?ски сликар покушао ?е ножем убити папу Павла VI.
- 1978 — У градско? ве?ници Сан Франциска, бивши градски супервизор Ден Ва?т ?е убио градоначелника ?ор?а Москона и ге? политичара Харви?а Милка.
- 1989 — У експлози?и у ваздуху колумби?ског "боинга 727", ко?и ?е летео на лини?и Богота-Кали, погинуло свих 107 путника и чланова посаде. Претпостав?а се да ?е у авиону била бомба.
- 1990 — Министар финанси?а ?он Ме??ор изабран ?е за шефа Конзервативне странке и преми?ера У?еди?еног Кра?евства, након оставке Маргарет Тачер.
- 1991 — Маса у Пном Пену напала номиналног лидера Црвених Кмера Ки?е Сампана, ко?и ?е евакуисан у Бангкок да не би био линчован.
- 1991 — Савет безбедности У?еди?ених наци?а одобрио сла?е мировних снага у ?угослави?у.
- 1996 — У ?еку протеста због кра?е гласова на локалним изборима у Срби?и власти прекинуле рад Ради?а Б92, Радио Индекса, две на?слушани?е београдске радио-станице ко?е су стално и дета?но извештавале о гра?анском протесту. Радио-станице наставиле рад 5. децембра.
- 1996 — У експлози?и гаса у руднику уг?а у кинеско? провинци?и Шанси погинуло више од 90 рудара.
- 1997 — У сукобима српских снага безбедности и косовских Албанаца код места Србица и у селу Резни?е погинула два полица?ца и ?едан Албанац, четири полица?ца повре?ена.
- 2000 — Агенци?а У?еди?ених наци?а за сиду об?авила да ?е од почетка пандеми?е сиде пре 20 година од те болести умрло више од 21 милион ?уди широм света.
- 2000 — Норвешки кра? Харалд V отворио, у западно? Норвешко?, на?дужи тунел за друмски саобра?а? на свету. Тунел дугачак 16.900 метара потукао рекорд Ст. Готард тунела у Шва?царско?, ко?и ?е пуштен у промет 1980, а дугачак ?е 16.300 метара.
- 2001 — НАСА ?е саопштила да ?е свемирски телескоп Хабл открио атмосферу планете уда?ену од Зем?е 150 светлосних година. То ?е први пут да ?е атмосфера планете ко?а се налази ван Сунчевог система директно опажена.
- 2001 — У Руси?и ?е званично отворен Каспи?ски нафтоводни систем, кроз ко?и се транспорту?е казахстанска нафта у луку код Новороси?ска на обали Црног мора.
- 2004 — Духовни поглавар православних хриш?ана васе?енски патри?арх Вартоломе? I преузео ?е у Ватикану од папе ?ована Павла II посмртне остатке Светог Хризостома и Светог Грегори?а.
- 2005 — У француском граду Ами?ену обав?ена ?е прва трансплантаци?а лица.
- 2006 — У Спомен-подруч?у ?асеновац, у присуству на?виших хрватских званичника, отворен Образовни центар и Мемори?ални музе? са новом поставком о жртвама усташког логора смрти.
- 2006 — Парламент Канаде ?е одобрио предлог преми?ера Стивена Харпера ко?им су Квебечани добио статус ?засебне наци?е унутар Канаде“.
- 2009 — Експлози?а бомбе у возу ко?и ?е саобра?ао изме?у Москве и Санкт Петербурга ?е избацила воз из колосека и изазвала смрт 28 особа и повреде 96 особа.
- 2014 — Српска слава ?е уврш?ена на листу нематери?алног културног насле?а човечанства.[1]
Ро?е?а
[уреди | уреди извор]- 1701 — Андерс Целзи?ус, шведски астроном, физичар и математичар, изумите? Целзи?усове температурне скале. (прем. 1744)
- 1874 — Хаим Ва?цман, израелски хемичар и политичар, 1. председник Израела. (прем. 1952)
- 1921 — Александер Дупчек, словачки комунистички политичар. (прем. 1992).
- 1938 — ?убомир Максимови?, српски историчар византолог, професор емеритус на Филозофском факултету Универзитета у Београду, директор Византолошког института и члан САНУ, почасни доктор наука Универзитета у Атини и дописни члан Атинске Академи?е.[2]
- 1940 — Брус Ли, хонгконшко-амерички глумац, редите?, ма?стор борилачких вештина и филозоф. (прем. 1973)
- 1941 — Еме Жаке, француски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1941 — Ду?а Ланго, српско-хрватска новинарка, ТВ водите?ка и глумица. (прем. 2015)
- 1941 — Еди Рабит, амерички музичар. (прем. 1998)
- 1942 — ?ими Хендрикс, амерички музичар, на?познати?и као гитариста. (прем. 1970)
- 1943 — Никол Бросар, француско-канадска песники?а и списате?ица.
- 1951 — Кетрин Бигелоу, америчка редите?ка, продуцентки?а и сценаристки?а.
- 1951 — Дражен Далипаги?, српски кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем. 2025)
- 1951 — Вера Фишер, бразилска глумица.
- 1953 — Шеки Туркови?, српски певач.
- 1956 — Вили?ам Фикнер, амерички глумац.
- 1957 — Керола?н Кенеди, америчка списате?ица, правница и дипломатки?а.
- 1959 — Звонко Варга, српски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1960 — ?ули?а Тимошенко, укра?инска политичарка, преми?ерка Укра?ине (2005, 2007—2010).
- 1964 — Роберто Манчини, итали?ански фудбалер и фудбалски тренер.
- 1966 — Горан Стеванови?, српски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1971 — Ник ван Ексел, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер.
- 1971 — Ра?ко ?оканови?, српски одбо?каш.
- 1974 — Паров Стелар, аустри?ски музичар, музички продуцент и ди-?е?.
- 1978 — Радек Шт?епанек, чешки тенисер.
- 1981 — Бруно Алвес, португалски фудбалер.
- 1981 — Наташа ?а?и?, хрватска глумица.
- 1981 — Бранко ?орови?, српски кошаркаш и кошаркашки тренер.
- 1982 — Александар Кержаков, руски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1993 — Иван Маринкови?, српски кошаркаш.
- 1995 — Душан Ристи?, српски кошаркаш.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 8. п. н. е. — Хораци?е, ?едан од на?ве?их песника античког Рима.
- 450 — Гала Плациди?а, западноримска царица.
- 511 — Хлодовех I, франачки кра?. (ро?. 466)
- 1570 — ?акопо Сансовино, итали?ански архитекта и ва?ар.
- 1895 — Александар Дима Син. француски писац.[3]
- 1941 — Нада Пури?, народни херо? ?угослави?е. (ро?. 1903)
- 1943 — Иво Лола Рибар, народни херо? ?угослави?е, ?едан од организатора и предводника омладинског и студентског револуционарног покрета у ?угослави?и. (ро?. 1916).
- 1953 — ?у?ин Гледстон О’Нил, амерички писац и први амерички добитник Нобелове награде за к?ижевност.
- 1959 — Бориво?е ?евти?, српски к?ижевник. (ро?. 1894)[4]
- 1989 — Зуко ?умхур, путописац, сликар и карикатуриста. (ро?. 1921).[5]
- 2010 — Ирвин Кершнер, амерички редите?. (ро?. 1923)
- 2010 — Миодраг ?ури?, српско-црногорски сликар. (ро?. 1933)
Празници и дани се?а?а
[уреди | уреди извор]- Српска православна црква данас прослав?а
- Свети апостол Филип (Божи?не покладе)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Тан?уг. ?Када ?е српска слава уврш?ена на листу нематери?алног културног насле?а човечанства”. Politika Online. Приступ?ено 2025-08-06.
- ^ ??убомир Максимови?”. sanu.ac.rs. Приступ?ено 29. 1. 2024.
- ^ ?ДИМА Александар Син (Alexandre Dumas Fils)”. snp.org.rs. Приступ?ено 27. 1. 2022.
- ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). ?угословенски к?ижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 284.
- ^ ?Зуко ?умхур”. rts.rs. Приступ?ено 27. 1. 2022.